Postoje mesta na planeti koja nikada nismo posetili i pohodili a koja su, ipak, na neobičan način upletena u naša srca i misli. Skoro svako od nas čuva u sebi takav kutak na čiju se pomisao čitavo telo ispuni toplinom. Mesto na kome ćemo se pojaviti jednoga dana i reći - ja sam kod kuće. Moje je zapadna Afrika. Dugo sanjana i nedosanjana.
Ona ne zna
Svoju lepotu
Ona misli da njeno mrko telo
Nema krasote.
Kada bi mogla da igra
Naga
Pod palmama
I da vidi svoju sliku u reci
Znala bi
Ali nema palmi
Na ulici
A splačine ne odražavaju slike.
Ova pesma u nekoliko stihovaVoringa Kenija sadrži apsolutno sve: kontrast bedne životne situacije pod svetlima (tuđeg) velegrada i palmi pored čiste reke gde su, uprkos siromaštvu materijalnom ali ne i duhovnom, svi crnci lepi. O snazi veze sa tradijom upravo govori činjenica da, iako je većina Zapadnoafrikanaca odgaja u francuskom ili pak engleskom duhu, mit u i dalje živi među narodom. Naročito dominiraju oni sa elementima priče u kojima se pojavljuju blizanačka božanstva, rečni bogovi i duhovi.
Crnačka poezija je dugo tražila svoj način ekspresije u zapadnom svetu i našla ga je u vidu glasa jednog od mojih omiljenih pesnika - Leopolda Sedara Sengora. Uprkos tome što je bio svetski čovek i što je dobio francusko obrazovanje, Sengor nije prekinuo vezu sa rodnim krajem. U njemu je tekla krv čoveka iz Žoala koji je u svojoj glavi i dalje čuvao sliku "plesa devojaka za udaju". Vrativši se u rodno mesto vladao je Senegalom punih dvadeset godina sprovodivši politiku umerenog socijalizma.
Moram ga sakriti u moje najskrovitije vene,
Pretka olujne kože, izbrazdane munjama i gromom.
Moju zver - čuvara, moram ga sakriti
Da ne bih probio branu skandala
On je moja verna krv koja zahteva vernost
Štiteći moj goli ponos
Od mene sama i od prezira srećnih rasa...
"Totem"
Dugo si, dugo držala međ svojim dlanovima crno lice ratnike
Kao da ga već obasjava kobni neki suton.
Ovo odsustvo, dugo mom srcu,
Ovo tromesečno odsustvo je kao mračni hodnik tri semestara sužanjstva.
Izgubio sam iz sečanja boje.
Naga ženo, crna ženo,
Odevena u svoju boju koja je život, u svoj oblik koji je lepota!
I sad, s ove osmatračnice kao iz predgrađa,
Posmatram svoje snove rasejane po ulicama, klonule podno bregova
Duh Afrike živi u svima nama i čini da volimo i strasno i nežno na način naših predaka koji nisu znali za zavist i ljubomoru.
Strpljivo su pozirali:
suknja nošena kao haljina - vintage, sredina 80ih
marama - vintage, sredina 80ih
kaiš i cipele - no name
lak - golden rose br. 24
ruž - essence 02
minđuše - accessories by Sonja
